|
Proširena delatnost i učeničke zadruge imaju značajnu ulogu u procesu sprovođenja obrazovno-vaspitne funkcije u školama i time doprinose unapređenju kvaliteta obrazovanja i socijalnoj uključenosti školske dece. Iako je ostvarivanje aktivnosti u okviru proširene delatnosti i učeničkih zadruga regulisano različitim propisima, u školama je sve prisutnija tendencija kombinovanja tih aktivnosti, budući da su one često komplementarne, tj. nadopunjuju jedna drugu. Na izvestan način to omogućava i novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji pod proširenom delatnošću podrazumeva davanje usluga, proizvodnju, prodaju i druge delatnosti koje doprinose unapređenju obrazovno-vaspitne funkcije škola.
Održavanje kontinuiteta u funkcionisanju mreže škola omogućeno je podrškom koju škole dobijaju iz republičkog, lokalnog i budžeta drugih nivoa vlasti. Međutim, odmicanjem procesa decentralizacije pružanja usluga na lokalnom nivou, finansiranje škola će u potpunosti biti preneto na lokalne nivoe vlasti. Tada će sredstva koja škole ostvaruju autonomno, sprovođenjem različitih aktivnosti u okviru proširene delatnosti i učeničkih zadruga, postati veoma važan element njihovih finansijskih planova. Usled ekonomske krize i smanjenih transfera od republičkog ka budžetima lokanih samouprava, većina škola u Srbiji (pa i naša) je već imala iskustva, nažalost negativna, sa prenamenom sopstvenih sredstava za pokriće tekućih rashoda i drugih izdataka koje bi, prema važećim propisima, trebalo da snosi lokalna samouprava. Pri tome, u težem položaju su one škole koje se nalaze u slabije razvijenim opštinama. |
Uprava škole na čelu sa direktorom, zbog toga, ima zakonsku i moralnu obavezu da razvija instrumente koji će omogućiti da se unapredi proces planiranja, upravljanja, finansiranja, praćenja i izveštavanja o aktivnostima koje se sprovode. Razvojno planiranje koje obuhvata period od tri do pet godina i koje je takođe zakonska obaveza škola, predstavlja osnov za evaluaciju i praćenje ostvarenosti standarda i kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova, ali i okvir za donošenje godišnjih programa rada i akcionih planova sa utvrđenim indikatorima za praćenje ostvarivanja. Budući da je sastavni deo ovog planiranja utvrđivanje finansijskih planova, škola već poseduje izvesne instrumente za planiranje i budžetiranje svojih potreba prema budžetu lokalne samouprave. Te instrumente, svakako, treba i dalje unapređivati.
U tom smislu, funkciju proširene delatnosti Škole i Učeničku Zadrugu treba posmatrati kao nezaobilazne elemente koji će biti sastavni deo uspostavljanja novog koncepta finansiranja obrazovanja. Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa postepeno uvođenje tog koncepta finansiranja u obrazovni sistem Srbije. Prema tom novom konceptu finansiranja mreže obrazovno-vaspitnih ustanova, sredstva za finansiranje delatnosti će se utvrđivati na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa po detetu i učeniku. Time će postojeći pravilnici, normativi i kvote biti zamenjeni novim sistemom obračuna troškova i cena obavljanja delatnosti obrazovanja koji će, između ostalog, kao elemente uključivati i teritorijalnu pripadnost, pripadnost određenim osetljivim grupama, nivou i vrsti obrazovanja, produktivno angažovanje nastavnog osoblja i sl. Zbog svega navedenog jasno je zašto, kao Škola, ulažemo veliki trud u profitabilno i efikasno funkcionisanje Učeničke Zadruge i nadamo se da će i u narednom periodu nastaviti da podstiče preduzetnički duh i razvija radnu etiku kod naših učenika ali i zaposlenih u Školi... |
