Da bismo saznali kako biomasa i bakterije mogu zajedno da pomognu u očuvanju životne sredine, posetili smo Global Seed u Čurugu čije objekte za smeštaj postrojenja je projektovala inženjering kompanija Tim Inženjering iz Novog Sada. Ovaj kompleks je zapravo organska farma koja se prostire na 2.000 hektara plodne bačke ravnice na kojoj se uzgaja preko 2.000 goveda koja daju prvoklasno organsko mleko i meso.

Međutim, ovaj kompleks je namenjen i proizvodnji biogasa i iskorišćavanju tog gasa u električnu i toplotnu energiju. A odakle biogas? Biogas, odnosno mešavina metana i ugljen dioksida, dobija se kroz proces anaerobne digestijeprirodnih materijala kao što su tečno i čvrsto stajsko đubrivo, biljni uljni talog, kukuruzna silaža, otpad od voća ili povrća. Rezultat ovog procesa je električna energija koja se predaje u distributivnu mrežu nadležnog distributera, a kao prateći produkti dobijaju se toplotna energija kao i ostatak supstrata nakon fermentacije, koji se koristi kao veoma kvalitetno đubrivo.
Čvrsti stajnjak i kukuruzna silaža se dopremaju do mešnog rezervoara u koji se potom dodaju i ostale materije: tečni stajnjak, biljni uljni talog i slično. Mešni rezervoar je opremljen vagom kojom se dozira količina sirovina i upravlja procesom mešanja. Materijal se iz mešnog rezervoara kao kompaktna tečna materija, supstrat, transportuje pomoću pumpe u betonski rezervoar – digestor.
Digestor je cilindrični armiranobetonski bazen, delimično ukopan, unutrašnjeg prečnika 28,5 i visine zida oko sedam metara. Za nepropusnost gasa u digestoru koristi se specijalna gasno-nepropusna folija koja zatvara celi prostor iznad smeše u digestoru i ne dopušta propuštanje gasa van digestora.

Uređaj za kogeneraciju električne i toplotne energije smešten je u za to specijalno opremljenu prostoriju unutar tehničke zgrade. Dobijena električna energija se preko sopstvene trafo stanice, uz propisane uslove nadležne distribucije, spaja na distributivnu mrežu i na taj način se proizvedena električna energija isporučuje u javnu elektroenergetsku mrežu uz određenu nadoknadu. Dakle, ovo postrojenje zarađuje, između ostalog, prodavajući i struju!

Fondacija Tijana Jurić je neprofitna organizacija osnovana 2. juna 2015. godine, s osnovnim zadatkom da svojim delovanjem poboljša bezbednost dece u Srbiji. U našoj Školi organizovan je edukativni panel TIJANA KLIK o bezbednoj upotrebi interneta za učenike završnih razreda...


TIJANIN ZAKONPrvi korak u započetoj borbi za veću bezbednost dece ostvaren je u julu 2015. godine izmenom Zakona o policiji, nazvanom „Tijanin zakon“.
EDUKACIJE ZA DECU I ODRASLEOd osnivanja, Fondacija je pokrenula nekoliko edukativnih projekata koji se sprovode tokom cele školske godine, širom Srbije:

• „Tijana klik“ – edukacija učenika osnovnih škola, roditelja i prosvetnih radnika o bezbednoj upotrebi interneta
• „Stop trgovini ljudima“ – edukacija učenika srednjih škola o svim vidovima trgovine ljudima
• „Ukradena bezbednost“ – tribina o pedofiliji, trgovini ljudima, zloupotrebi interneta
• „Krivac je tamo negde“ – edukativna predstava za učenike osnovnih i srednjih škola
•  Kurs samoodbrane za žene i decu

FESTIVAL „GLAS ANĐELA – TIJANA JURIĆ“Fondacija je, čuvajući uspomenu na Tijanin talenat za pevanje i muziku, 2015. godine osnovala jedinstveno takmičenje dece u etno pevanju – Festival „Glas anđela – Tijana Jurić“. Oficijelni slogan ovog festivala glasi „kulturom protiv nasilja“, sa krajnjim ciljem da se deca okrenu pravim, tradicionalnim vrednostima.
REGISTAR NESTALIH LICA SRBIJEU maju 2017. godine Fondacija Tijana Jurić formirala je Registar nestalih lica Srbije s ciljem da doprinese boljoj potrazi za nestalim licima, pre svega za nestalom decom. Registar se nalazi na adresi www.nestalisrbija.rs
KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORANakon usvajanja „Tijaninog zakona“ Fondacija Tijana Jurić u maju 2017. godine Narodnoj skupštini Srbije predala je još jednu izmenu zakona u cilju poboljšanja bezbednosti sve dece u Srbiji. Reč je o izmeni Krivičnog zakonika, odnosno uvođenju kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika ili trudne žene. Kazna doživotnog zatvora zamenila bi postojeću maksimalnu kaznu od 30 do 40 godina koja se propisuje za navedena krivična dela. Predlog izmene zakona još nije ušao u skupštinsku proceduru.
HUMANITARNE AKCIJEHumanitarnim akcijama, fondacija širi solidarnost među ljudima i decom i podseća da su humanost i dobrota neiscrpni resursi.

U susret Uskrsu, od 3. do 7. aprila 2018.god. u halama 2 i 1A Beogradskog sajma održana je manifestacija posvećena blagodetima i plodovima prirode i hortikulturi – BeoPlantFair 2018: 21.Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode i 6.Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opremeMotoPlantExpo.

“Bašta u srcu grada” slogan je manifestacije koja svakog proleća privuče veliko interesovanje posetilaca, a ponuda idejnih rešenja za uređenje vrta, okućnice ili balkona, kao i najraznovrsnijih usluga i proizvoda, atrakcija su za ljubitelje cveća i zelenila.
Učesnici predstavljaju sve oblasti hortikulture – uzgajanje cveća i cvetnog materijala, proizvodnju sadnica i semenskog materijala, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja, uzgoj i održavanje zelenih površina, mehanizaciju za hortikulturu, zalivne sisteme, plastenike, sredstva za prehranjivanje i zaštitu,pejzažnu arhitekturu…
Koncept Sajma hortikulture zasnovan je na sintezi stručnog, edukativnog i estetskog, a celokupan program sajma raspoređen je u četiri celine: Flora, Zeleni dizajn, Darovi prirode i Organik fest i MotoPlantExpo.

Interaktivan i sadržajan stručni prateći program podrazumeva predavanja i prezentacije, demonstracije iz raznih oblasti hortikulture uz učešće eminentnih domaćih i inostranih predavača i prezentera, a odraz je dugogodišnje kvalitetne saradnje sa profesionalnim i strukovnim udruženjima i organizacijama. Uz edukativni segmet manifestacije zastupljeni su i zabavni sadržaji, kreativne radionice, takmičenja i nagrade za učesnike i posetioce.
​
Istovremeno sa Sajmom hortikulture BeoPlantFair u halama 1 i 4 Beogradskog sajma održan je jubilarni 40. Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova.